Trnje

Trnje

Puštam da me nosi
plutam da bih disala
napipavam otrovno trnje
sa leve strane
i sve me manje ima
dok ne nestanem

nešto će se unutra rasprštati
ili će  tiho prebeći u prah
i pomislim
šta ako stvarno
ne izvučem trnje ni sutra
ili ne izdržim
dok ga čupaju iz mene
i zašto se sad u meni javlja
želja da plutam još malo
možda da zaplivam
preplivam i isplivam
da duboko dišem
bez straha da će se rasprštati
nešto unutra

i zar je stvarno
dovoljno da poželiš
da zadrhtiš za još malo
da se uplašiš i pomoliš
zar se stvarno baš tada
neko večniji nemo nasmeši

i ti tiho, tiho prebegneš
u prah?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s